Idealan trenutak za prodaju Rudnika željezne rude „Ljubija“ bio je prošle godine, kada smo sve mogli da pretvorimo u 167 miliona KM, imajući u vidu vrijednost ponude za akcije, ali i investicije i otvaranje novih radnih mjesta. Ovogodišnja prodaja ne može da obuhvati te okolnosti i više nećemo imati takvu šansu, kazao je u izjavi portal CAPITAL ministar industrije, energetike i rudarstva RS Petar Đokić.
Po njegovom mišljenju, zbog prošlogodišnje burne političke rasprave, sada postoji samo jedna metoda za prodaju 64 odsto državnog kapitala u RŽR „Ljubija“ – ponuda na Banjalučkoj berzi.
„Prošle godine propustili smo odličnu priliku. Imali smo šansu da prodamo akcije u ‘mrtvom’ preduzeću. Od 1992. godine tamo nije bilo proizvodnje. Nažalost, NS RS to tada nije prihvatila, iako je trenutak za prodaju bio idealan. Nisam siguran da će se to ikada ponoviti“, naveo je Đokić.
Ministar tvrdi da Vladi RS nije u interesu da proda akcije, već da rudarska proizvodnja zaživi u cijelom prijedorskom rejonu. Prodaja državnih akcija biće, obećao je, transparentna.
„Investiciono- razvojna banka RS angažovala je adekvatnu kuću koja procjenjuje vrijednosti akcija. Želimo da se proizvodnja proširi na područje ‘Ljubije’ i za to trenutno postoji najozbiljniji interes svih zainteresovanih za kupovinu akcija. Normalno da tu treba da ima interesa i koncesionar, odnosno neko ko će biti u stanju da pokrene proizvodnju. Takođe, saglasni smo da se definišu prethodni kvalifikacioni uslovi koje bi eventualni kupac trebalo da ispuni, kako se ne bi desilo da neko neozbiljan kupi akcije“, objašnjava Đokić ideju Vlade RS o prodaji RŽR „Ljubija“ koje je prošle godine skinuto sa liste strateških.
Pavić: Nećemo dozvoliti prodaju rudnika nekredibilnoj firmi
Ljuti protivnik prošlogodišnje prodaje, lider DNS-a Marko Pavić kazao je danas za CAPITAL da će sačekati ponudu IRB-a i Vlade RS pa se tek onda, ukoliko bude potrebno, reagovati. Prošlogodišnji stav ne mijenja – neće dozvoliti prodaju nekredibilnoj firmi. Nije propustio ni priliku da odgovori ministru Đokiću.
„Nisam baba-vračara da znam šta će se desiti, ja sam čovjek koji se bavi činjenicama i realnošću. DNS će i ovog puta voditi računa. Bićemo protiv ukoliko u pitanju bude samo cijena, a nekredibilan kupac. Kupac mora da bude firma koja se bavi rudarenjem i koja ima iskustvo i kapital. DNS nema ništa protiv da se to proda, čekaćemo prijedlog“, naveo je Pavić.
Na konstataciju da je i Đokić rekao da se traži kupac koji će pokrenuti proizvodnju te na pitanje znači li ovo da su pomireni politički stavovi, Pavić je samo kratko zaključio:“Ne znam ja kakav oni stav imaju“.
Nakon što je „Ljubija“ skinuta sa liste strateških preduzeća, otvoren je put da se zaobiđe mišljenje Narodne skupštine RS kako bi državni kapital mogao biti privatizovan bez saglasnosti zakonodavne vlasti koja se protivila prodaji rudnika firmi „Israeli Investment Group“.
Evgenij Zotov, direktor izraelske firme, koja je tri puta dostavljala ponudu za kupovinu akcija „Ljubije“, danas nije bio dostupan, ali je krajem prošle godine kazao da je njegova firma spremna za berzu.
„Ovaj put idemo do kraja. Nema Narodne skupštine RS i kupiće onaj ko ponudi veću cijenu. Siguran sam da ćemo ponuditi najbolju cijenu, kao i u prethodnim ponudama koje smo dostavljali“, rekao je tada Zotov.
Privatizacija RŽR „Ljubija“ podigla je veliku prašinu u javnosti s obzirom na to da su vladajuće stranke u RS imale različite stavove po ovom pitanju. Dok su SNSD i Đokićevi socijalisti podržavali kompaniju „Israeli Investment Group“, čija ponuda je bila finansijski bolja, DNS se protivio prodaji ovom investitoru i podržao punudu „Arcelor Mittala“ iz Londona sa kojim RŽR „Ljubija“ ima zajedničko preduzeće u Prijedoru „Arcelor Mittal“.
Upravo zbog stava DNS-a Vlada je dva puta povlačila odluku o prodaji državnog kapitala sa sjednice NS RS, a treću odluku koja je bila pred poslanicima nije povukla i ponovo je predložila da se državni kapital u RŽR „Ljubija“ proda firmi “Israeli Investment Gruop“, koja je za 64 odsto akcija „Ljubije“ ponudila 92 miliona KM, dok je „Arcelor Mittal“ ponudio 63,6 miliona KM. Međutim, ta odluka nije dobila podršku u NSRS jer su protiv glasali poslanici DNS-a.
Capital.ba