I na početku ove školske godine se pokazuje da su zanimanja poput zidara, CNC operatera, obrađivača metala i građevinaca u RS sve traženija kod poslodavaca, koji u srednjim školama sve više nude učenicima obavljanje prakse, a nakon završenog školovanja đaci uglavnom dobijaju i zaposlenje.

Dijana Šobot, direktorka Mašinske škole u Prijedoru, kaže da imaju odličnu saradnju s preduzećima za obavljanje stručne prakse te da je sve više uključena i novčana nadoknada za odrađivanje prakse u pojedinim preduzećima.

“Veliki je interes preduzeća da primaju naše učenike. U odnosu na prošlu godinu određena preduzeća traže duplo više radnika za realizaciju praktične nastave”, kaže Šobotova za “Nezavisne” i dodaje da su ove godine prvi put upisali zanimanje obrađivač metala rezanjem, za šta je vladalo veliko interesovanje učenika, jer bi ove godine u decembru trebalo da budu otvoreni pogoni preduzeća “Kolektor”.

Šobotova kaže da je interesovanje poslodavaca veliko i za ostala zanimanja, poput tehničara za obradu drveta, gdje je nakon obavljene prakse u preduzećima većina učenika dobila i zaposlenje.

“Kod zanata značajnom broju učenika se ponudi radno mjesto. Jedno prijedorsko preduzeće ponudilo je posao svim učenicima koji su prošle godine završili za varioca. Međutim, i dalje su problem niske plate, zbog čega se jedan dio učenika ne odaziva na poziv poslodavaca”, kaže Šobotova.

Prema njenim riječima, prethodnih godina škole su imale problem da smjeste učenike na praksu, a sada je postalo obrnuto i zainteresovanost poslodavaca je sve veća.

Ljuban Bajić, direktor banjalučke Građevinske škole, kaže da se građevinske firme sve više interesuju za praksu učenika iz ove škole.

“Dosad smo mi molili njih, a sada oni dolaze kod nas. Saradnja je poboljšana u odnosu na prethodni period te učenici deficitarnih zanimanja, poput armirača i zidara, imaju i određeni vid stipendije, odnosno novčane nadoknade u zavisnosti od poslodavca. Učenicima deficitarnih struka poslodavci nude beneficije tokom školovanja, a većina njih poslije ima i zagarantovan posao”, kaže Bajić.

Dodaje da je na tržištu rada deficitarna sva građevinska struka. Bajić je istakao da će se ovaj trend sigurno nastaviti, jer je saradnja između škola i poslodavaca neophodna i neminovna.

Danijela Kostić, direktorka Srednjoškolskog centra “Nikola Tesla” u Kotor Varošu, kaže da 90 odsto poslodavaca u ovoj opštini sarađuje s njima, te da 90 odsto učenika uglavnom ostaje zaposleno kod poslodavaca.

“Prije tri godine imali smo potpisan ugovor samo s jednom fabrikom, a sad imamo potpisan sa šest fabrika. Najveća potražnja u našoj školi je za CNC operaterima”, rekla je Kostićeva za “Nezavisne”, i dodala da se izvodi vrlo kvalitetna praktična nastava.

Enes Pehlić, direktor prijedorskog preduzeća “Cromex”, kaže da su ove godine kao i prošle primili šest učenika, koje specijalizuju za metalnu branšu, u saradnji s Mašinskom školom.

“Najpotrebniji su nam CNC operateri, a nakon završene škole nudimo i zaposlenje učenicima. Učenici uglavnom ostaju da rade, a pojedini napuštaju i odoše vani, na šta mi i ne možemo uticati”, rekao je Pehlić.

On je dodao da postoji problem s radnom snagom u čitavoj državi te da oni nastoje na ovaj način to što više ublažiti.

“Mi ulažemo u učenike i imamo efekta, u njih se isplati ulagati da bismo na kraju dobili odgovarajućeg kvalitetnog radnika. Na tržištu rada se ne može naći ovaj profil zanimanja, zato se on mora dobro obučiti i potrebno je ulaganje, što je put ka kvalitetnom radniku”, kaže Pehlić i dodaje da oni džeparcom nagrade pojedine učenike, kako bi djecu animirali na neki način da se bave ovim zanimanjem.

Nezavisne novine