Deca nas uče koliko smo zanemarili vlastitu inteligenciju i koliko možemo napredovati smo ako otvorimo um.
Ukratko, to bi bilo ono što osetite kada upoznate jedenaestogodišnjeg Prijedorčanina Andreja Todića, koji nije savladao samo školsko gradivo, već je bez „pola muke“ naučio i nemački jezik. Ni više, ni manje, nego uz televizor, onako „usput“.
Na prvi mah ovakva tvrdnja obično izaziva nevericu, ali sve sumnje padaju u vodu kada lepi Andrej progovori nemački. Svako ko ga, barem pomalo „natuca“, shvati da je reč o velikom poznavaocu ovog stranog jezika.
Nemački je naučio gledajući crtane filmove na nemačkim kanalima.
-Ne znam kako drugačije to da objasnim. Jednostavno, naučio sam nemački gledajući crtane filmove na nemačkom, poput „Dore“ i sličnih. Sve je tako nekako počelo, dok sam sedeo uz televizor. I onda jednog dana, jednostavno sam „propričao“ nemački. Sve više sam pamtio reči, a danas mi se ponekad čini da više grešim kada govorim maternji jezik – priča s osmehom Andrej Todić.
On je u školi nemački počeo da uči tek od ove godine, ali zbog velikog znanja nastavu ovog stranog jezika pohađa u naprednoj grupi, sa starijim đacima.
U njegovoj porodici niko ne govori nemački jezik. Služe se sa svega par reči. Njegovi roditelji, Grozda i Miroslav primetili su još kada je Andrej imao svega dve godine da, osim srpskog, razume i nemački.
-Mi to ispočetka nismo ozbiljno shvatali, jer je kao mali uvek mnogo pričao. Znalo se desiti da tu i tamo ubaci po koju nemačku reč, ali smo mislili da je to slučajno. Ipak, ispostavilo se da sklapa rečenice, razume pitanja i lepo odgovara. Često porodično putujemo u Austriju kod rodbine i kumova i onda nam je njegovo znanje presudno. Pomaže nam pri kupovini, prevodi, priča, a mi se i dalje čudimo kako toliko zna – kaže Andrejeva majka Grozda.
Tekst i foto – Novosti.rs – G. Vila
Video – RTRS