Halid Muslimović, legenda eksjugoslovenske narodne muzike, za Press otkriva ima li na estradi socijalnih slučajeva, zašto se dešava hiperprodukcija pevača, da li je Vesna Zmijanac sa njim htela brak, kako je prodavao zeleniš na prijedorskoj pijaci, ko ga je napadao zbog nastupa u Beogradu…
Otkriva nam i da će od Nove godine prestati da nosi pramen u kosi po kojem je u bivšoj državi dobio nezaboravni nadimak “plavi čuperak”.
– Čuperak je tu još malo i, ako bog da, posle Nove godine ću prekinuti tu istoriju koja je dugo trajala. Više ga neću farbati, ali ću s druge strane imati novu frizuru i imidž – najavljuje ovaj pjevač koji je snimio preko 20 albuma, prodao preko osam miliona ploča i drugih nosača zvuka i slike, održao preko 5.000 solističkih koncerata i dobio brojne prestižne estradne nagrade.
– Na estradi 70 odsto ljudi folira, a socijalnih slučajeva ima jer je estrada nemarna. Dosta estradnih umetnika nije prijavljeno, ne vodi računa o penziji niti ima osiguranje, pa se dešavalo da su mnogi iz starijih generacija umrli, a da ništa nisu imali. U tom smislu, velika je šteta što muzičari i pevači dok su mladi i u naponu snage ne razmišljaju o sebi, o tome da će doći starost i da će im gorepomenute stvari trebati – upozorava Halid i s tim u vezi dodaje da je, uz pirateriju, gorući problem i slaba isplata autorskih prava izvođačima i autorima hit kompozicija.
– Autorska prava u BiH su zakonski rešena, ali je problem u primeni, pa su autori, po meni, jedan od najugroženijih slojeva ljudi u državi. Na primer, ja sam u bivšoj Jugi bio jedan od najplaćenijih. Kvartalno sam dobijao između 100 i 150 hiljada maraka, dok u BiH prošle godine nisam dobio ni dve hiljade maraka za celu godinu. Po meni, rešenje je da se ova ionako slabo plaćena prava isplaćuju svaka tri meseca jer autori jedva opstaju. Da ne pominjem da nije dobro što im muzičari i izvođači plaćaju direktno. To ne valja ni za pevače ni za autore – ocjenjuje Muslimović.
Još ističe da se na prostoru bivše Jugoslavije pojavilo dosta novih i kvalitetnih estradnih umetnika, ali hiperprodukciju pevača u muzičkim rijalitijima ne posmatra kao dobar projekat.
– Tu se u skladu sa šou-biznisom dobija kvantitet, a ne kvalitet pa od hiljadu talenata “uspe” jedno, dvoje ili troje, dok svi ostali ostaju razočarani i ne dobijaju ništa. Čak je pitanje da li će ti pobednici u nedostatku kvalitetnih menadžera išta napraviti u karijeri jer je poznata stvar da najčešće traju jednu sezonu – objašnjava poznati Prijedorčanin i navodi da su prave zvezde retkost jer narod nema vremena da sluša prave stvari, a i putem medija servira se sve i svašta.
– Svako se za novac može pojaviti na TV i pustiti numeru koju hoće bez obzira na to što ljudi u tom slučaju menjaju kanale… Zapravo, takvi pevači kod publike i omladine mogu da prođu samo posle jedan ili dva sata ujutro. Preko dana mislim da ne bismo prošli. Uostalom, za preko 30 godina karijere bezbroj njih sam dočekao i ispratio. Dakle, sve ima svoju vrednost, odnosno ništa ne traje ako nije kvalitetno – ističe Halid i otkriva neke nepoznate detalje iz svog detinjstva kada je na prijedorskoj pijaci prodavao zeleniš koji je uzgajala njegovam majka.
– Potičem iz prave “borbene” radničke porodice. Pomagao sam i ocu koji je kao fizički radnik od rane zore radio u fabrici celuloze i papira “Celpak”, a posle privatno obavljajući građevinsko-tesarske radove. Ponosan sam na roditelje koji su me vaspitali u fer-pleju, čestitosti i marljivosti – kaže Muslimović, koji se još kao srednjoškolac uhvatio gitare i pjevanja u kulturno-umjetničkim društvima, kafanama i na muzičkim audicijama.
On bi možda i ranije krenuo u estradne vode da, kako kaže, nije išao da prvo završi srednju metalostrugarsku školu i zanate varioca, livca i kovača (kasnije i ekonomski fakultet).
– Moja karijera je počela munjevito 1982. Ubrzo sam postao hit pevač u Jugoslaviji, a već za tri godine najtiražniji estradni umetnik. To je zaista dugo trajalo, ali sve su prekinuli nemiri na našim prostorima. Smanjilo se tržište i neki moji snovi iz vremena kada sam imao 29 godina, bio mlad i na vrhuncu, ostali su neostvareni do kraja. Tu mislim na činjenicu da sam u onoj državi otvorio prvu privatnu diskografsku kuću, koja i danas postoji, a trebalo je da ima svoj radio, televiziju, proizvodnju i štampariju i bude preteča ovoga što sada gledamo na TV Pink i u “Grandu” – kaže Halid koji je u gradu na Sani završio gradnju hotela započetu još 1989. godine.
Na pitanje da li se priseća dana kada su ga saletale žene i tinejdžerke, a mnogi poredili sa Zdravkom Čolićem, Muslimović kaže da je Čola bio i ostao model kako treba da izgleda estradna ličnost i top-zvezda.
– A to što je nedavno izjavila Vesna Zmijanac da je sa mnom osamdesetih godina navodno htela da ima brak, da sam joj bio neostvarena želja i da mi je posvetila pesmu “Nevera moja bio si ti”… Vesna ko Vesna, nisam hteo to da demantujem ni da od toga pravim aferu. Uglavnom, interesantno je to što ona nakon svega priča – zagonetno kaže Halid, koji od svojih antologijskih kompozicija koje je pevao i pisao izdvaja “Oj, jarane, jarane”.
– Ta pesma je za mene bila preokret. Kasnije mi je “Znam za sve sam kriv” donela nagradu za pevača, autora i hit godine. Inače, moja lična karta je pesma “Mene je učilo vrijeme”, a ponosan sam i na pesmu “Zaplakala Bosna”, koja se celo vreme pevala među svim narodima kao i danas. Drage su mi i “Slušaj, majko, moju pjesmu”, “Učini bar jedan pogrešan korak”, “Putuj, putuj, srećo moja”, “Nije mene, dušo, ubilo”… – nabraja Halid i priseća se scene iz kultnog filma “Kako je propao rokenrol”, gde Srđan Žika Todorović prolazi kraj njegovih plakata.
– Može se dosta govoriti o tome, ali mogu reći da sam u narodnu muziku ubacio dosta elemenata rokenrola. Bio sam prvi koji je uveo električnu gitaru u folk, što su kasnije svi usvojili – kaže Halid, koji je bio i među prvima koji su posle rata nastupili u Beogradu.
– Tamo sam proveo puno lepih godina, pravio najveće koncerte, tiraže. I Sarajevo je, takođe, moj grad u kojem sam počeo. I kao što u Beogradu tada mnogima nije bilo drago što sam došao, tako su me neki u Sarajevu zbog toga pljuvali. Upravo su se ti što su me najviše napadali posle mene tamo pojavili i sebe demantovali. Neću ih spominjati. Znaju oni ko su i, kako god, svima bi nam najbolje bilo da bude uspostavljena nekadašnja dobra saradnja, da se okanemo ratnih godina i uhvatimo ekonomije i boljeg života – poručuje Halid i pita se hoće li ikako političari u BiH i regiji izvući narod iz blata.
– Za to još ima šanse i oni to mogu napraviti ako imaju volje i sloge. Da stvore dobar teren za igru pa da dajemo golove, pobeđujemo, da se smejemo svi, od vodoinstalatera i pevača, do mašinovođe. Ja u to verujem – zaključuje naš sagovornik.
Preko 600 humanitarnih koncerata
Malo se zna da je Muslimović odradio preko 600 humanitarnih koncerata.
– Žao mi je što tu ne mogu više postići jer su političari, odnosno oni koji obećavaju, doveli narode u tu lošu situaciju. Nažalost, nisam “Koka-kola” da pomognem svima jer imam svoje radnike i obaveze, a ni na estradi ni u ugostiteljstvu nisu sjajna vremena. Uglavnom, na humanitarnom polju radim koliko mogu i ko god me pozove i sve dobro organizuje uvek sam tu da pomognem – kaže Halid, koji je izuzetno popularan u Bugarskoj i Albaniji, kao i u Turskoj, za čije tržište priprema album.
Press RS