Svedok odbrane Ratka Mladića negira da je učestvovao u prebijanju zatočenika Trnopolja, ali dozvoljava mogućnost da ga je neko od njih nazvao “četnikom” pa ga je zbog toga odgurnuo. Na pitanje sudije da li je odgurivanje moglo da izazove povrede, odgovara: “Više ne, nego da”
Tokom unakrsnog ispitivanja bivšeg logističara iz logora Trnopolje Slavka Puhalića postalo je jasno zašto ga je prošlog četvrtka, na početku iskaza, sudsko veće upozorilo u skladu sa pravilom 90E. Pravilo dozvoljava svedoku da ne odgovara na pitanja koja bi ga mogla inkriminisati, osim ako ga na to ne primoraju sudije, ali se onda ono što kaže ne može koristiti protiv njega. Pravilo se primenjuje ako ima indicija da je svedok učestvovao u zločinima, a tužilac je danas suočio Puhalića upravo sa takvim navodima.
Tužilac Traldi je ukazao da su nesrpski zatočenici na drugim haškim suđenjima Puhalića identifikovali kao zamenika majora Slobodana Kuruzovića, komandanta logora Trnopolje. Puhalić to negira i kaže da je bio “običan vojnik” kojeg su pogrešno doživljavali kao zamenika komandanta zato što je bio “spona” između Kuruzovića i ljudi koji su boravili u Trnopolju.
Na haškom suđenju Dušku Tadiću, dve osobe koje su boravile u Trnopolju identifikovale su Puhalića kao vojnika umešanog u zlostavljanje zatočenika. Svedok Gutić je rekao da je Puhalić imao kancelariju u kojoj je saslušavao zatočenike, od kojih su neki bili premlaćivani. Logoraš Mustafa Mujkanović je svedočio da je teško pretučen palicama i kablovima od strane grupe Srba, među kojima je bio i “kapetan Slavko, mesar iz Prijedora”, koji se moguće prezivao Puhovski. Puhalić negira da se radilo o njemu i kaže da je u Prijedoru bilo još nekoliko mesara sa imenom Slavko. Ukazao je i na činjenicu da je Mujkanović pominjao kokarde na kapama onih koji su ga tukli, a Puhalić za sebe tvrdi da je iz “partizanske porodice”.
Priznaje, međutim, da je “možda nekoga nekad odgurnuo”, ako mu se zamerio tako što ga je nazvao “četnikom”. Na pitanje sudije Orija/Orie da li je odgurivanje bilo takvo da bi moglo izazvati povrede, Puhalić odgovara da “misli” da nije. “Da li mislite ili nije”, bio je uporan sudija, a ovaj uzvratio: “Pre ne nego da”.
Puhalić je tokom rata vozio mercedes 300D koji je pripadao jednom lokalnom Muslimanu, ali tvrdi da je ovaj vozilo predao vojsci “na dobrovoljnoj bazi”. Potom je isto tako “dobrovoljno” mercedes prepisao na Puhalićevo ime.
Dokazujući da je Trnopolje bilo “sabirni centar otvorenog tipa”, a ne logor, svedok je, komentarišući snimak britanske mreže ITN iz leta 1992. godine u glavnom ispitivanju naveo da je ograda koja se vidi na snimku pripadala objektu gde su bili novinari, pa se stvorio pogrešan utisak da su ograđeni ljudi u Trnopolju. Da je zaista tako, muslimanski civili bi, sugeriše tužilac, bili ograđeni samo sa jedne strane, a na delovima snimka koje je danas emitovao se vidi da je Trnopolje ograđeno sa više strana. Puhalić to nije poricao, ali je rekao da na drugim mestima nema bodljikave, već samo obične pletene žice. Osim toga, postojale su, kaže, kapije kroz koje se izlazilo. Ako su postojale kapije, primećuje predsedavajući sudija, onda to znači da se na drugim mestima nije moglo izaći, što je Puhalić potvrdio, ali i dodao da su na pojedinim mestima na ogradi napravljene rupe.
U nastojanju da porekne odgovornost Mladićeve vojske za događaje u Trnopolju, odbrana sugeriše da je stražarsko osoblje na čelu sa Kuruzovićem bilo iz redova “teritorijalaca”, a ne VRS. Optužba je u dokaze uvela vojni dokument u kojem piše da su stražari bili iz sastava 43. brigade VRS. Puhalić je priznao da je bio pripadnik te brigade, ali tvrdi da je u isto vreme bio u nadležnosti komandanta logora i srpske Teritorijalne odbrane – majora Kuruzovića.
Dokazni postupak odbrane Ratka Mladića nastavljen je iskazom bivšeg bezbednjaka Prvog krajiškog korpusa VRS Radomira Radinkovića.
Sense-agency.com