Nikola Zaklan je akademski slikar čiji su radovi od juče izloženi u prostoru gradske galerije “Sreten Stojanović” u Prijedoru, a ovaj umjetnik će ispred pomenute galerije u takozvanom Art kutku, u okviru pratećeg programa “ŠA festa”, 27. i 28. jula, sa svojim saradnicima i prvom ŠA stipendistkinjom Dajanom Nedić raditi s prolaznicima i djecom na posebnom umjetničkom radu.
“Bićemo svjedoci, ali i akteri nastajanja umjetničkog djela”, ističu iz organizacije “ŠA festa”, memorijalnog festivala posvećenog Daliboru Popoviću Mikši, prijedorskom muzičaru i slikaru. Inače, Zaklan prati “ŠA fest” od 2018. godine crtajući na bini Ljetne bašte, a njegova izložba koja se sastoji od ovih radova je prodajnog karaktera i publika će moći da je pogleda do 2. avgusta.
“Pet stotina slika, 4.000 crteža, 20 grafika, dva mozaika, 15 ikona, pet skulptura, tri murala, pet oslikanih kafana, pet dečjih soba, 60 kvadratnih metara pozlate, dva panja, stotinak skulptura u snegu (uključujući i dva Sneška), četiri keramičke posude, napravio sam jedan tronožac, oslikao 10 gitara, jedno violončelo, jedan par skija, jedan skejt, 10 tikvi, ilustrovao dve knjige, napravio tablu i figure za quarto…”, dio je impresivne biografije Nikole Zaklana, kojem je aktuelna izložba u Prijedoru jedanaesta samostalna. Više o izložbi, “ŠA festu” i poznanstvu sa Mikšom, Zaklan je ovim povodom govorio za “Nezavisne”.
NN: Recite nam nešto više o crtežima koje izlažete u Prijedoru?
ZAKLAN: Radi se o crtežima muzičara koji su nastupali na “ŠA festu”, napravljenim za vreme svirke. Kad je nastala ideja za pokretanje festivala imao sam jaku želju da učestvujem u njegovom obeležavanju, a najbolji sam u crtanju. Radovi su moj lični doživljaj muzičara koji su učestvovali na “ŠA festu”. Rađeni su na crnom papiru, a svaki rad ima i autogram izvođača koji je nacrtan.
NN: Da li je teže stvarati u ateljeu ili na terenu, u ovom slučaju na jednom muzičkom festivalu?
ZAKLAN: Kad radiš ono što voliš, ništa nije teško. Poseban je doživljaj raditi na festivalu, koncertu, predstavi. Energija, atmosfera, muzičari, publika, zvuk, svetla, interakcija benda s publikom, sve čini atmosferu koja se odmah može preneti na papir, tako i crtež i ja postajemo deo svega.
NN: Kakvo je Vaše mišljenje o slikarskom radu Dalibora Popovića Mikše, kojem je posvećen “ŠA fest”?
ZAKLAN: Mikša i ja smo se upoznali kad smo bili studenti na Akademiji. Ja sam bio na starijoj klasi, i često smo bili u situaciji da mu je trebao savet oko radova koje je radio u to vreme. Kasnije sam ja sedeo uz njega i učio stvari koje je on radio. Svaki Mikšin rad je protkan njegovim talentom, čovek koji slika, svira, piše nije mogao da pokaže manje. Bukvalno sam želeo da naučim njegovu tehniku.
NN: Inače, Prijedor je bio i ostao grad značajnih likovnih umjetnika. Koja je tajna prijedorske likovne scene, odnosno velikih slikarskih imena ovog kraja?
ZAKLAN: Kozara, bukva, šljiva, magla, reka… Koja li je tajna? Svaka sredina nosi svoju inspiraciju. Ja koji sam odrastao u Subotici sam doživeo Prijedor kao opušten grad. Možda život u manjem gradu ima manje distrakcija, čime daje mogućnost veće koncentracije i lične slobode, dozvoljava ti da budeš čist, neiskvaren, oslobođen stega, što u principu i jeste umetnost.
NN: Prije nešto više od dvije godine u intervjuu za “Nezavisne” kazali ste da je likovna scena kod nas više sajamskog tipa nego umjetničko-izlagačko-istraživačkog. Da li se situacija mijenja nabolje ili ne?
ZAKLAN: Već neko vreme ne živim ovde, možda nisam kompetentan da odgovorim na ovo pitanje. Šta kažu kolege, ide li nabolje?
NN: Pred samu pandemiju kazali ste da ste se vratili crtežu nakon petnaestak godina u kojima ste bili posvećeni slikama i skulpturi. Da li je i dalje crtež najdominantniji u Vašem radu i koliko Vam imponuje to što su Vas poslije izložbe “Noćni pijanista” nazvali majstorom u scenama mraka?
ZAKLAN: Svi moji radovi potiču od crteža. Da li će iz njega da izađe slika ili skulptura, pitanje je trenutka. Lepo je kad ljudi prepoznaju tvoj rad, kad ga dožive i osete.
NN: Rođeni ste u Subotici, školovali ste se u Banjaluci, a trenutno živite u Beogradu…
ZAKLAN: Život ide, donosi nove stvari i uvek se čini boljim od onog prethodnog, donosi bolju verziju tebe, nadograđuje i ispunjava. Ja nikada neću isključiti Banjaluku, bukvalno je osećam kao svoj grad, gde sam diplomirao, oženio se. Subotica je moja. Beograd je moj. Šta će biti sledeće, videćemo.
nezavisne.com