Uvijek sam smatrala da ako puno malih lјudi, na puno malih mjesta uradi puno malih stvari, možemo da promijenimo nešto, da nam zemlјa bude plodnija, da sačuvamo planetu, kaže Božana Kantar domaćica iz Tomašice, koja se godinama bavi organskom proizvodnjom povrća.
Zemlјa je, kaže, njeno zlato. Zimi je priprema, a u rano prolјeće već kreću radovi u bašti.
Sve što uzgoji, prerađuje. Špajz i ambari puni su zdravih teglica i povrća.
“Čitajući knjige nailazila sam na organski uzgoj i pokušala sam. U početku je bilo je grešaka, ali trebalo je i godina da mi nešto uspije. Nisam odustajala. Evo, već petu godinu pokušavam uzgojiti šparogu i neću odustati. Batat uzgajam deset godina, treba puno truda i posla, ali plodova ima. Kada ga naklijavam u februaru i kuća mi se pretvori u baštu. Možda sam i sklona pretjerivanju, ali stvarno želim da mi svaki ćošak bašte bude iskorišćen”, kaže Božana.
A proizvodi sve vrste povrća, začinsko bilјe… U njenoj bašti može se ubrati i raštika, kovrdžavi kelј, matovilac… Potrebna je samo dobra volјa i dobro naoštrena motika, kaže Božana.
Organska proizvodnja je proizvodnja bez hemikalija i ostalih dodataka.
“Mislim da se klima promijenila i da možemo uzgajati ono što nekad nismo mogli na ovim prostorima. Uvijek uradimo zimsko oranje, da mi u rano prolјeće zemlјište bude spremno. Ne sitnim ga previše i ne prerađujem sjeme. Ubacim ga u zemlјu, pa čekam do prvog kopanja. Protiv korova i bilјnih vaši koristim koprivu, čili papriku, zovu, pa čak i sodu bikarbonu. Za kupus sam napravila plastične leptirove koja sam postavila na žice i pozabadala u redove kupusa. Znate, leptirovi imaju svoju teritoriju i kada vide druge na njoj, neće sletjeti. Tako moj kupus opstane”, kaže kroz smijeh Božana.
A njena velika strast, kao što smo i pomenuli na početku ove priče je i čitanje. Tokom i nakon školovanja čitala je kaže sve što joj je došlo pod ruku, nekad je i birala štiva, pa onda najlјepše citate zapisivala u rokovnike. Sada ih kaže ima oko devet. U ratnom periodu kada nije mogla doći do biblioteke, tada su je “spašavali” njeni rokovnici. Aktivna je i na društvenim mrežama, uređuje Fejsbuk stranicu “Književni kutak” na kojoj ponekad podijeli citate iz tih rokovnika.
“Knjiga koja mi je promijenila pogled na život, iako sam imala 16 godina kada sam je pročitala je “Rat i mir”. I tada sam sebi rekla, pročitaću je svakih deset godina i tako i radim. Dan kada nešto ne pročitam, nekako mi je prazan, kao da nisam jela ili popila kafu. Televiziju ne gledam, jer ne bih stigla da pročitam knjigu. Mene to raduje, opušta me, ne bih mogla da živim ako ne čitam. Jednu knjigu sam pročitala čak osam puta, volim knjige koje mogu ponovo pročitati, to vam je kao da razgovarate sa tim piscem”, kaže Božana, koja je redovan član prijedorske biblioteke.
PLODOVI SE JEDU ODMAH IZ BAŠTE
Plodovi po veličini budu raznoliki, ali se zato mogu jesti odmah iz bašte. To je, kaže Božana, prednost organske proizvodnje. Zato svima savjetuje da ne koriste hemikalije, već proizvode iz prirode, jer kako i sama priznaje, koliko se posvetiš prirodi, toliko ti ona i vrati.
“Nekom će zvučati čudno, ali meni je najlјepše u mojoj bašti. Mogu vam reći, da je to i neka vrsta meditacije, jednostavno se izgubim u tome i po čitav dan ne bih izlazila iz nje. Ali selo, kao selo, povuku me i druge obaveze, oko kuće i oko životinja, pa moram. Možda to i nije neka potreba, koliko je moja strast”, kaže ona.
kozarski.com