U odori junaka pojavio se Gajas Zahid, prvi gol otkako je stigao u srpski fudbal autorizovao je Frank Kanute, opet je pogodio i Mateus Saldanja (doduše, kad je sve bilo rešeno), ali će meč sa Vojvodinom posebno pamtiti Prijedorčanin Siniša Saničanin. Po više osnova.

Nije bio planiran da igra, ali je počeo usled povrede Svetozara Markovića tokom zagrevanja. Suočio se sa klubom iz kog je stigao u Partizan. I dobro je odradio posao, pošto je predstavljao možda i najčvršu kariku odbrambenog lanca. Jeste opet pukao, samo što to ovoga puta primljen gol nije koštao crno-bele kiksa.

Čak je pitanje koliko je Saničanin odgovoran za izjednačenje u režiji Uroša Nikolića na centaršut Dejana Zukića, a čak i da izuzmemo taj detalj kad su Novosađani izjednačenjem zabrinuli Grobare, sve ostaolo u izvedbi momka iz Prijedora bilo je uverljivo. Kao da se zaželeo fudbala, jer ove sezone igra malo.

„Mislim da je bio neverovatan i to je veoma važno“, hvali učinak Saničanina strelac gola za 2:1 Gajas Zahid, napomenuvši koliko je Parnom valjku bitno da se osloni i na drugopozivce. „Mi smo tim, nismo samo prvih 11, već mnogo više od toga! Sani je odradio fenemenalan posao i bio jedan od najboljih igrača. Dugo nije igrao, a pokazao je snažan karakter i mnogo dobrih stvari. Bila je to dobra subota za njega. Suočili smo se sa povredama, ali to je sve deo igre. Zato su nam potrebni svi momci“.

Kuriozitet je da je Siniša Saničanin od početka Mozzart Bet Superlige odigrao samo dva meča i oba su završena po istoj matrici. Pobedama Partizana 3:1. I to tako što bi Parni valjak poveo, protivnici bi izjednačili, a onda sa još dva gola lider stizao do slavlja. Tako je bilo i protiv Javora i sad sa Vojvodinom i oba puta je nekadašnji član lučanske Mladosti dejstvovao u tandemu sa mladim Mihajlom Ilićem.

Navijači će na pomen Saničaninovog imena prstom pokazati na revanš sa Šerifom kad je njegovo bespotrebno igranje rukom predstavljalo uvod u eliminaciju iz Evrope, kasnije krizu produbljenu očajnim igrama tokom proleća, ali kako je to svojevremeno znao da kaže Goran Stevanović, šansa ne traži vreme, ali traži spremne. I evo, Saničanin je iznenada postao opcija koju Igor Duljaj može da koristi u defanzivi.

A na suprotnom kraju terena sve je uticajniji upravo Gajas Zahid. U derbiju 17. kola opet je bio presudan, njegov gol za 2:1 usmerio je Partizan ka konačnom slavlju (3:1), baš kao što je podelio dve asistencije u napetom susretu sa Čukaričkim, bio najbolji protiv Mladosti, davao golove u Pančevu i Subotici, protiv Radnika i Voždovca. Dovoljno za status čoveka koji pravi razliku u korist crno-belih kad je gusto, kad se suočavaju sa kiksom. Sve su češće takve situacije i prvi znak ka rešavanju problema je da on bude identifikovan, pa momak rođen u Oslu priznaje da Parni valjak trokira.

„Moramo da uradimo nešto povodom igre u drugim poluvremenima. Dobro smo igrali u prvom delu, pritiskali smo i imali dobre prilike. U nastavku smo ostali bez energije, ali uspeli smo da postignemo tri gola i najvažnije je da smo pobedili. Postoje stvari koje moramo da popravimo. Ja ću svakako raditi na tome. Utakmica sa TSC-om nije bila dobra za nas i morali smo da pokažemo reakciju, uspeli smo u tome“, konstatovao je Zahid.

mozzartsport.com