Znam da smo je na današnji dan okačili, a nastalo je dan ranije, 13. aprila, sjeća se Srđan Knjeginjić. Tena je malo prije toga položio vozački i dobio dozvolu. Zvao me da se idemo provozati. Stari mu je dao citroena. Prvo smo otišli na plinaru, pa smo onda zovnuli i Kikija i mog buraza. Znam da smo se vozali pored Sane. Bilo je prohladno, a Stefan je bio samo u majici, pa smo se vratili do njegove kuće. Kad je izletio u jakni nosio je i ukulele. Šta će ti to? Da se malo zezamo, kaže.

Otišli smo na Sanu, zapalili neku vatricu i sjeli. U to vrijeme bila aktuelna priča, bio je taj neki lik, stariji, koji je klinkama slao poruke. To je bilo i objavljeno na Facebook stranici Dnevna doza gluposti ili tako nešto. Stefan je počeo sviruckati, ta prva strofa je došla nekako spontano, a onda smo krenuli dalje. Imao je melodiju i prvu strofu, momci samo nabacuju te strofe. Ja nisam mogao to da popamtim, nego sam ja čitao s telefona. To ima, ono, nekih hiljadu stihova. Pošto Kiki nije znao da pjeva dobro, ja mu rek’o, Kiki, buraz, ma, ti samo pleši, ti samo đuskaj. I ples’o je, nema dalje. Glavna faca je tu, nema šta.

To je nedjelja bila. Kiki to okačio na Youtube, mi podijelili. To je negdje jedan iza ponoći. Ujutru se budim, reko’ da vidim, ima nekih 600 i nešto progleda bilo. Mene Daca /Dajana/ Desnica vozila to jutro na akademiju. Ja dođem vikendom kući, studir’o glumu, bio druga godina. I ništa, ja otiš’o na nastavu, sve normalno. A bila ta grupa Dnevna doza top komentara, pišu mi, hej, samo da vam javimo da je taj lik, taj pedofil, umro prije dvije godine. Taj iz Bili čiku, i ime njegovo napišu isto. Ja ovako gledam na Messenger, ne mogu da vjerujem! I drugar i ja uvijek, išlo u Tihe noći, doručak, jetrica, ovo ono, i odem na nastavu, i meni telefon u džepu, rrr, rrr, rrr, ono, divlja. I pretpostavio sam da je to zbog klipa, šta ću ja, student bio, niko me nije toliko tražio. Ja poslije časa, uzmem telefon, pogledam, ovako, 50 poruka, objavili su vas, brate, objavili su vas. Gledam ko je objavio, kad ta grupa Dnevna doza top komentara, a njih u tom momentu prati 400.000 ljudi. Pogledam Youtube, ono 20.000, a ujutro bilo 600. I kontam, ljudi, ovdje se nešto nenormalno dešava.

Šta se dešava? To je otišlo do Beograda, kad je postalo popularno u Beogradu, treći dan smo imali 110.000 pregleda. Brzo je došlo do milion. Nije bilo trendinga. Aca Lukas jedini bio bolji od nas. On je imao 130.000, 140.000 u dnevnom zbiru, mi 110.000.

Deset godina poslije, Điđo /Srđan Knjeginjić/ je glumac i direktor u Pozorištu Prijedor.
Njegov brat, Bojan Knjeginić, ima još jedan ispit da položi da bude inženjer građevine.
Kiki /Kristijan Daničić/ je još malo mašinski inženjer.
Tena /Stefan Rodić/ je završio informatiku.

Ja sam bio u ubjeđenju da se ne može živjeti od internet slave. Pogotovo tad, prije deset godina, šta? To je, kao, ono, one-hit wonder, desilo se, i ‘ajd’. A sad bi’ bili milijarderi. /smijeh/

/Srđan Knjeginić, Pozorište Prijedor, 13. aprila 2025. godine, neposredno poslije premijere predstave „Nigdje nikog nemam“/

Tekst – www.prijedordanas.com