Seksualno uznemiravanje i nasilje nad decom zabrinjava sve, a prošle i do polovine ove godine u Prijedoru je zabeleženo deset takvih slučajeva.
Sanja Topić, psiholog u Centru za socijalni rad u Prijedoru, pojašnjava da su zlostavljači uglavnom uvek bliski deci, te da se iz prakse uvidelo da su to uglavnom očevi, ujaci, stričevi ili majčini partneri.
-Ono što je tipično za takav oblik nasilja jeste da deca veruju nasilniku, uvek misle da su ona kriva i da im ukućani neće verovati, te da će biti odgovorni ukoliko nasilnici završe u zatvoru, ili dođe do rastave braka supružnika – kaže Topićeva.
Žrtve su uglavnom devojčice od pet do 12 godina, a deca posle takvih trauma imaju problema u komunikaciji sa drugima, u školi i postaju depresivna.
Praksa pokazuje da su ovakvi oblici nasilja teško dokazivi, jer je često dokaz jedino izjava deteta. Kazne su uglavnom neprimerene za ovakav oblik nasilja. Dete samo spontano otkrije o tome šta mu se dešava, a česte su situacije da majke izjave da su znale da otac zlostavlja kćerku, ali da nisu reagovale zbog straha od razvoda. Porodice u kojima se dešava polno nasilje su uglavnom funkcionalne, a ukoliko se radi o socijalno ugroženim licima takvi slučajevi se brže otkriju.
-Deca uglavnom u takvim situacijama imaju osećaj da se to sve desilo nekom drugom, jer su traume tolike da to potisnu duboko u sebe. Dešava se i da kada se sazna za zlostavljača, da okolina kaže da on to ne bi nikad uradio, jer takve osobe uglavnom stvaraju o sebi sliku uzornog supruga i oca – naglašava Sanja Topić.
Nasilje nad decom
Danko Rauš, socijalni radnik u Centru za socijalni rad Prijedoru koji radi na referatu nasilja nad decom, naglašava da osim seksualnog nasilja postoje i fizičko, psihičko, socijalno, elektronsko nasilje, eksploatacija dece i zanemarivanje.
-Uglavnom se radi o kombinovanom nasilju, a Zakon o sprečavanju nasilja u porodici je stavio akcenat na to da je dete žrtva i ako nije direktno izloženo nasilju, nego da trpi i posmatra nasilje u porodici – dodaje Rauš.
EuroBlic – G.Kaurin