Sezona pečenja rakije uveliko je krenula. Ovo je istovremeno prilika za degustatore nadaleko čuvene šljivovice ali i ostalih vrsta rakije koje se peku na ovom prostoru.
Pečenje rakije je gotovo društveni događaj koji okuplja prijatelje, poznanike i rodbinu. Takozvanu “veselu” mašinu ovih dana pokrenuo je i Uroš Knežević iz Velikog Palančišta kod Prijedora. Kaže da rakiju koristi za sopstvene potrebe, a ono što pretekne pokloni prijateljima ili proda.
– Rakiju pečem od domaće rane šljve, takozvane “moravke”. Pečenje rakije je malo duži proces. Ove godine ne možemo sa sigurnošću reći koliko litara očekujemo s obzirom da je godina bila loša. U prosjeku istečem oko 200 do 400 litara, ali ove godine će prinos podbaciti. Srećom prošla godina je bila rodna pa je ostalo nešto zaliha, tako da ćemo se uspjeti pokriti do naredne sezone. U vrijeme kupljenja šljiva organizujemo mobe, pa se šljivicima nađe i po 20 ljudi – kaže Uroš.
Pec majstor već pet decenija rukovodi kotlom, kaže da se danas sve promijenilo.
– Za ovih mojih 50 godina, koliko pečem rakiju širom Potkozarja, od moje Piskavice preko Omarske do prijedorskih sela, od nekadašnjih običaja samo rakija na isti način ističe iz kazana, sve ostalo je drugačije. Nekada smo uz kazan samo domaćin i ja radili, a danas se iskupi po pedeset ljudi, kojima je pečenje rakije samo zgodan povod da se druže i provesele. Istina, uvijek su se kod kazana čule pjesma i šala. Danas je sve više mladih kojima je interesantan ovaj proces, pa se uz svaki kazan može naći i nekolicina momčića koji se okupe da slušaju starije i nauče ponešto o procesu pečenja, a nije im strano ni da malo potegnu – iskren je Uroš.
Osim šljive, za odličan kvalitet rakije najvažnija je dobra posuda gdje se šljiva kiseli.
– Veliki uticaj ima i kvalitet bakra od koga je napravljen rakijski kazan, a i sam kazandžija utiče na kvalitet rakije. Ipak, od davnina je bure bilo bure, a kaca, kaca. Danas malo ko pravi razliku misleći da je krajni proizvod isti. Nije, jer drveni sud je daleko kvalitetniji. Osim toga doprinosi i boji. Rakija koja u hrastovim burićima starim od 80 do 120 godina, odstoji od deset godina, mora da ima posebnu aromu. Pri pečenju je njena jačina od 60 do 65 stepeni, a potom se spušta na željenu jačinu od oko 45 stepeni – otkriva Prijedorčanin.
Važno je da temperatura u kazanu bude konstantna, kako ne bi dolazilo do isparenja drugih neželjenih materija koje bi pokvarile ukus i hemijski sastav.
– Rakija je plemenitije piće od svih drugih alkoholnih pića. U kacu za vrenje stavlja se samo najbolji plod, bez zelenih i trulih šljiva. Koštica se obavezno vadi. Vrijeme za pečenje rakije je tačno nakon 21 odležan dan u kaci – savjetuje Uroš.
Narodne novine