U Prijedoru je, u 69. godini, preminuo glumac Rade Stupar, koji je svojim višedecenijskim angažmanom u teatru ostavio neizbrisiv trag.
Rade Stupar iza sebe ostavio je brojne glumačke uloge, a svi će ga pamtiti kao velikog učitelja mlađim generacijama glumaca prijedorske pozorište kuće. Za svoj umetnički rad dobio je brojna priznanja, te nedavno i plaketu „Marko Pavković“ za doprinos pozorišnoj umjetnosti Prijedora.
U jednom intervju, bosanskim medijima, o svojim počecima rekao je: „Od malih nogu sam išao u kino, volio film, i uvek sam razmišljao o tome kako bi se bavio glumom kao zanimanjem. Ali nije mi se ispunila želja da upišem školu koja bi mi to omogućila. Krenuo sam nekim drugim putevima, ali sam uvek pratio i pozorište i film, posle i televiziju, i onda mi se 1984. godine pojavila prilika. Pozvao me je tadašnji direktor pozorišta koji je znao da sam tome sklon i da volim pozorište; pozvao me da se uključim u rad na jednoj predstavi. Bila je to velika predstava, zvala se Divlje meso, po tekstu Gorana Stefanovskog, u režiji Ahmeta Obradovića iz Mostara. Ja sam tu dobio jednu malu ulogu ali reditelj je zaključio da bi ta uloga mogla da bude veća. Tako da mi je, dok smo radili predstavu, stalno nešto dodavao. To me ohrabrivalo i ubijalo moju tremu. Bio sam godinama posle toga veliki tremaroš. Tremu sam prevazišao uz pomoć kolega glumaca, ali odgovornost na radu, na ulozi koju dobijem je uvek postojala i mislim da će uvek postojati.“
Sve uloge su mu podjednako drage i za njih je rekao: ,,Volim svaku ulogu koju sam odigrao. Poštujem svaku ulogu zato što sam ja u svakoj toj ulozi dao sebe.“
Život je za Stupara prepun etičkih dvojbi. „Kroz život treba ići iskreno i pošteno. Kažu da to košta. Nova vremena su čudna. Meni su strana, to polazi od svakodnevnih sitnica. Ako dogovorim s prijateljima kafu u jedan onda ne može ta kafa biti u dva. Mora biti u jedan jer time ja poštujem svog prijatelja, a poštujem i sebe. Međutim, danas kažu da nije moderno biti odgovoran. Dobro.
„Ja sam u životu trudio da sve što radim radim iskreno, pošteno i odgovorno sa svim raspoloživim kapacitetom moga znanja. Mene nikada nije bilo sramota pitati kako se radi nešto što ja ne znam. Smatram da odnos prema svakoj ulozi, inače u životu prema svemu što se radi, treba biti odgovoran. Rezultati će doći sami po sebi.“
Delovi intervju iz emisije 100 lica, jedna priča, RTRS
Filozofskimagazin.net