Starost i bolest, uz koje najčešće ide samoća, svakom čoveku teško pada. Ne zna se kome je teže – starima u gradu, ili onima koji su na selu. Oni koji žive u gradu su naizgled okruženi ljudima, ali u otuđenoj urbanoj sredini su beskonačno usamljeni. Život na selu svodi se na druženje s prirodom i životinjama jer je ljudi sve manje. Svako od njih nosi teško breme života sa pomišlju: “Dobro je, živ sam.” Takva zlehuda sudbina dopala je 80-godišnjoj Miliji Tomić iz Dubočaja, mesta između Ljubije i Prijedora.
Ova starica sa starom kućicom na brdašcetu kaže da se svako jutro i veče zahvaljuje Bogu što može da hoda, vidi i čuje. Na nju je, ipak, neko mislio i to izdaleka. Reč je dobrotvorki Dosti Miki Bauer iz Frankfurta, rodom iz Omarske, koja joj je poslala 50 evra, kako bi Milja mogla kupi 12 vrsta lekova koje mora da pije. Kada do ove neumorne dobročiniteljke dopre informacija da neko teško živi u starosti, bolesti ili nemaštini, ona mora da pomogne, pa makar sebe oštetila.
– Ako i odem u minus, brzo ću ga nadoknaditi, jer je moja penzija pristojna i redovna. Ljudima poput Milje, koji ne znaju kako će doći do lekova jer nemaju redovna primanja, mnogo je teško. Zato sam odlučila da je obradujem sa ovih 50 evra, kako bar jedan mesec ne mora da misli kako će i šta će – rekla je Dosta Miki Bauer.
Novčani dar, u međuvremenu, stigao je do Milje, koja se prijatno obradovala.
– Gospođi Dosti, koja razume i zna koliko je teško biti star i nemoćan, hvala od srca. Danas obično nema ko da pomogne usamljenima i bolesnima pošto se najbliža familija bavi svojim problemima. Ova će mi pomoć svakako dobro doći. Za lekove mi uvek treba, a i ide i proleće, pa bih posejala i nešto povrća u bašti, za šta treba novca.
Volim domaće sitno povrće jer ne mogu ništa od onog kupovnog da jedem. Ni hleb, ni šargarepu, onu što za pet minuta pocrni, niti ulje. Da nije moje bašte, možda bih davno umrla – priča baka Milija na kraju naše posete, vidno radosna što ima kome da ispriča delić života.
Pomoći ni od koga
Od kad je doživela srčani udar, baka Milja ne uzgaja stoku, niti obrađuje zemlju. Osim slabog srca, ima i astmu, koja je često guši. Muž joj je umro pre 22 godine, a sina je izgubila kada mu je bilo 18 godina. Ima dve kćerke, od kojih jedna živi u Prijedoru, a druga sa porodicom u Srbiji.
– Deca mi ne mogu pomoći kad i oni teško žive. Zato se snalazim kako znam i umem – kaže živahna Milja.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Vesti-online.com