Čovek nikada ne zna kada može sresti nekoga ko može njegov život preokrenuti u drugom smeru i bar nakratko ga promeniti nabolje. To se obično dešava iznenada i slučajno.
Takav susret dogodio se između naše redovne čitateljke i velikog humaniste Doste Miki Bauer iz Frankfurta i Miloša Mandića dok su bili u banji (Mlječanica) u Republici Srpskoj. Dosta na godišnjem odmoru u rodnom kraju, a Miloš na oporavku nakon teške operacije.
– Upoznavši Miloša i čuvši njegovu tešku priču, odlučila sam da mu pomognem. Mlad čovek, a tako bolestan, prosto da te tuga uhvati. Zato sam po Marku Majstoroviću, unuku Ranka Majstorovića iz Omarske, koji je boravio kod mene, poslala za Miloša 100 evra. Učiniću to opet kada se ukaže prva prilika da po nekom pošaljem pomoć za ovu nesrećnu porodicu. U banji smo se malo družili i pričali i tako sam saznala o bolesti i teškom životu ovog čoveka i njegove porodice – kaže Dosta Bauer, plemenita penzionerka, koju život nije štedeo.
Iako i sama ima mnogo zdravstvenih problema, uprkos tome, stigne da odvoji od svoje penzije dobar deo i pomogne mnogima. Njena humanost i istrajnost svake hvale je vredna.
Ono što ju je duboko dirnulo, kada je reč o Milošu Mandiću (39) iz prijedorskog naselja Urije, jeste to što živi sa suprugom Sandrom i dva sina – Davidom, koji je šesti razred i i Ivanom, koji je treći razred osnovne škole, bez ikakvih primanja u kući sa njegovim roditeljima. Otac mu je umro od kancera krajem aprila ove godine, u trenutku kada je Miloš izašao iz bolnice, nakon operacije tumora na mozgu. Supruga Sandra je domaćica, a Miloš, sve dok se nije razboleo, radio je kao građevinski radnik. Od kada je operisan, nažalost, vid mu je veoma oštećen i na jedno oko vidi samo u malom procentu. Osim toga, ne oseća se dobro i pije mnogo lekova, a treba živeti, treba obezbediti decu…
– Ovoj divnoj ženi, Dosti, koju sam upoznao u Banji hvala do neba na pomoći. Ne znam da li ima gore kazne od one kada se spoje teška bolest i neimaština. Dok me je zdravlje služilo, nekako sam se snalazio, nešto sam i radio. Bili su to teški poslovi, ali ipak, nekako smo preživljavali. Međutim, sada je baš teško – kaže Miloš jedva govoreći.
Poslala je Dosta Bauer po Marku Majstoroviću i pomoć od 320 evra za njegovog dedu Ranka. Zbog posledica ranijih operacija, njegovo zdravstveno stanje se pogoršalo, pa je u bolnici po drugi put nakon što su ga kratko pustili kući. Trebaju mu lekovi i pojas koji mora stalno da nosi. Kako je ovo pomagalo veoma skupo, a on ne može da ga kupi, Dosta nastoji da tom čoveku pomogne koliko može.
– Godine i bolest su tu i ne mogu ih se rešiti, a Dosti mogu samo neizmerno da zahvalim na pomoći iz bolničke postelje iz koje je čoveku svaka pomoć ogromna – poručio je Ranko Majstorović.
Oduševljena
Unuk Ranka Majstorovića, Marko, koga je Dosta u svoj dom u Frankfurtu primila kao najrođenijeg, gde je proveo punih mesec dana, pored lepe odeće na polasku iz Frankfurta, poklonila mu je i 100 evra da kupi sebi knjige za drugi razred Elektrotehničke škole.
– Mali me je oduševio. Jedno jutro je ustao rano da ja nisam ni opazila i spremio mi doručak. Bila sam više nego iznenađena i obradovana. Napravio mi je još jedno iznenađenje. Ustao je takođe jedno jutro pre mene i obrisao stubište u mojoj zgradi kada je na mene bio red, da ja ne bih plaćala komšiju da to uradi umesto mene. Dečak je jako dobar i poslušan i ako ovakav ostane blago njegovoj majci – ispričala je Dosta Miki Bauer.
Vesti-online.com