Nema posla ni za zdrave a kamoli za nas, lica sa invaliditetom. Ipak, moramo se boriti – tako priča Mladen, dvadesetšestogodišnji Prijedorčanin koji boluje od bulozne epidermolize, teškog kožnog oboljenja.
Ni ono ga nije spriječilo da završi fakultet, pohađa kurseve, neformalno se obrazuje… I isplatilo se.
Informatičar je uspio da dobije posao u igraonici. Šali se i kaže – barem ima veze sa kompjuterima. A onda ozbiljno progovara.
“Nama je samopouzdanje slabije, teže nam je da opstanemo u tom nekom svijetu brzine i borbe sa svakodnevnim problemima. Ali koliko god da je teško, samo se treba boriti i nadati se i stremiti ka boljem. Jer je najlakše odustati”, kaže Mladen Pauković.
To nije opcija ni za Ninu. Bolest je, prije 13 godina, prikovala za kolica ali se ona ne da. Krenula je da uči strane jezike i kuje planove. Zna da joj neće biti lako ali od svojih snova ne odustaje.
“Ako ovo sa engleskim krene dobro, planiram da budem prevodilac”, kaže Nina Banović.
Dok ne dobije diplomu na kursu, hobi joj izrada nakita u Zaštitnoj radionici, mjestu na kome osobe sa invaliditetom prave razne rukotvorine, prodaju ih i zarađuju za džeparac. Zasad dovoljno, kaže Nina najavljujući pohod u kolicima na brojne konkurse za posao. Jer, kako reče ova 22-godišnjakinja, samo nebo je granica.
ATV BL