Zbog ratnih zločina do sada je u zatvoru ili pod istragom više od 50 Prijedorčana srpske nacionalnosti, otkrivaju podaci boračke organizacije ovog grada.
Ogorčenost i žestoke reakcije boračkih udruženja usledili su nakon poslednjeg hapšenja osmorice Srba iz Prijedora, osumnjičenih za ratne zločine u Miskoj Glavi.
Iz Boračke organizacije Prijedora tako ne kriju ogorčenost i razočarenje u pravosudne institucije BiH, a predsednik BO Prijedor Zoran Predojević ističe da svi moraju odgovarati za ratne zločine, ali da se stiče utisak da je Tužilaštvo BiH pristrasno na štetu srpskih vojnika i policajaca.
– Ne možemo mi osuđivati rad istražnih organa, ali svi borci koji su učestvovali u ratu strahuju da će biti uhapšeni, još malo pa će i decu koja su rođena u ratu uhapsiti samo zato što su Srbi – smatra Predojević.
Nakon što je SIPA u utorak uhapsila osmoricu Srba osumnjičenih za ubistvo 120 Bošnjaka, istražioci su ponovo pretresli lokacije koje su oni koristili.
– Deluje da oni prvo uhapse, pa onda traže dokaze za zločine i tu ne možemo govoriti o pravdi- dodaje Predojević. Kaže da je ogorčenje bivših srpskih vojnika još veće kada se uzme u obzir činjenica da dokumentovani zločini nad Srbima u Vozući stoje u ladicama, kao i podatak da nisu procesuirani pripadnici odreda el- mudžahedin, niti Atif Dudaković. Predojević očekuje da će presuda bivšem generalu vojske RS Ratku Mladiću ići u korist borcima iz Prijedora.
– U presudi Radovanu Karadžiću dokazano je da nije bilo genocida u Prijedoru, time je skinuta ljaga sa Prijedora, a mislim da naš grad, neće biti crna rupa u BiH, nakon presude Mladiću – tvrdi Predojević. Dodaje da bi trebalo utvrditi istinu i karakter prošlog rata, odnosno dokazati da li je on bio međunacionalni, verski, građanski ili je izvršena agresija, jer smatra da bi se time skinula odgovornost Srba.
Za utvrđivanje istine zalažu se i u prijedorskoj Organizaciji zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila. Predsednica organizacije Zdravka Karlica ističe da još niko nije odgovarao za ubistva Srba u Prijedoru.
– Srpskom policajcu Radenku Đapi, pucano je u leđa nakon što je izašao iz autobusa, 1. maja 1992. i zna se ko je ubio sina jedinca, Đapu, koji je prva žrtva u Prijedoru, ali nikada niko nije odgovarao – podsetila je Karlica.
Dodaje da su nakon par dana ubijena i dvojica Srba u automobilu u Hambarinama i da zato takođe, niko nije odgovarao. U napadima na Prijedor u maju 1992. i oktobru 1995. poginuo je 71 Prijedorčanin. Karlica dodaje da je veoma bitno razlikovati odbranu od ratnog zločina.
Ništa sporno u hapšenjima
Iz Udruženja logoraša „Prijedor 92“, smatraju da nema ništa sporno u čestim hapšenjima Srba. Predsednik ovog Udruženja Mirsad Duratović, smatra da je to upravo posledica hronološkog rešavanja ratnih događaja i da je zbog toga Prijedor često na meti istraga.
– Svi će odahnuti kada u svojoj blizini ne budu imali one koji su činili ratni zločin- tvrdi Duratović.
EuroBlic