Prijedorska „Toplana“ tužila je 800 potrošača, koji su za grejanje dužni 6.700.000 KM. Na sve to treba dodati i kamatu na ovaj dug u iznosu od 3.900.000 KM.
Gradonačelnik Prijedora Milenko Đaković navodi za „EuroBlic“ da sud mora da rešava predmete u kojima je „Toplana“ tužila neplatiše i da primeni prinudnu naplatu u ovakvim slučajevima.
On kaže da je to potrebno učiniti kako u narednoj sezoni ne bi imali problema za grejanjem, te da su najveći dužnici oni koji imaju mogućnosti da plaćaju usluge „Toplane“, ali neće.
– Grad će da pomogne socjalno ugroženim stanovnicima. Mi imamo problem sa onima koji nisu socjalno ugroženi i koji ne plaćaju račune za grejanje. Zbog njih smo intervenisali kod nadležnih sudova, ne u smislu da utičemo na odluke, već da se pokrene taj proces rešavanja tužbi koje je „Toplana“ podnela – rekao je Đaković. Dodaje da je prinudna naplata jedini način da se reši problem dugova za grejanje.
– Razgovarali smo sa neplatišama i sa predstavnicima zajednica etažnih vlasnika i upozorili smo ih na mogućnost da se prekine sa grejanjem, ali ništa nije dalo pozitivan rezultat. Da je samo jedan čovek neplatiša svi bi uticali na njega, ali je problem što mnogi ne izmiruju svoje obaveze – rekao je on.
Prvi čovek grada na Sani je naveo da pored višemilionskih potraživanja „Toplana“ redovno izmiruje kreditne obaveze za mazut, koji je ranije koristila kao energent. To je bio i glavni uzrok što je prošlih meseci bilo ugroženo grejanje, jer se razmišljalo i o gašenju postrojenja.
– Usled visokog i dugotrajnog snežnog pokrivača proteklih meseci bio je onemogućen ulazak u šumu i izvlačenje trupaca. U toj situaciji proizvođači, koji su imali izvučene trupce, su tražili da im „Toplana“ plati unapred, što je dovelo do ugrožavanja likvidnosti preduzeća. Malo nas je delilo do granice da zaustavimo postrojenja, jer nismo imali čime grejati grad – kaže Đaković i dodaje da su tada morali uključiti i staro postrojenje.
– Pokrenuli smo kotlove na mazut, pa smo premostili taj period zastoja. Teško je objasniti zašto nije bilo dovoljno drvnog sortimenta, ali kada se uzme koglomerat stanja u „Toplani“, njenih obaveza i neplaćanja potrošača situacija je jasna. Bili smo na granici da zaustavimo grejanje – istakao je Đaković.
Direktorica prijedorske „Toplane“ Ljiljana Despotović kaže da je ovo preduzeće mazut, koji je ranije korišten za dogrijavanje, tokom dve sedmice, platilo 400.000 KM. Ona ističe da koliko su tada mazut toliko košta biomasa za mesec dana.
– Nama je to veliki dodatni trošak, ali mi bi svoje obaveze lakše plaćali kada bi nam potrošači izmirili dug od oko 6.700.000 KM. Toliko su građani dužni za ono što smo ih grejali i kada se na to doda kamata na dug u iznosu od 3.900.000 KM, to je ogroman novac. Zbog toga smo dužnike tužili, ali od 2010. godine nismo dobili nijedan sudski predlog rešenja – kaže Despotovićeva.
Dodaje da je i ovo preduzeće za mazut koji je korišten do decembra 2015. godine dužno 6.600.000 KM.
– Trenutno dugujemo i oko 2.000.000 maraka dobavljačima za biomasu. Ne možemo ih redovno isplaćivati zbog onih potrošača koji ne plaćaju grejanje – tvrdi ona. U aprilu 2018. godine na scenu stupa i otplata kredita za izgradnju novog postrojenja na biomasu. Uloženo je sedam miliona evra kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, dok je 1,6 miliona evra donacija Švedske agencije za razvoj.
Biomasa isplativija od mazuta
Savremeno postrojenje za grejanje na biomasu u Prijedoru je pušteno u rad u decembru 2015. godine.
– Nismo mogli podneti visoke cene za mazut, koji smo do tada koristili za grejanje. Samo za jednu sezonu plaćali smo 5.500.000 KM, a sa druge strane prihodi „Toplane“ iznosili su 4.500.000 KM. Tada smo zaključili da je isplativije grejanje na biomasu koju imamo na našem području, jer na godišnjem nivou uštedimo oko 2.000.000 KM nabavkom ovog energenta. Novim postrojenjima dobili smo kvalitetnije grejanje – zaključio je Đaković.
EuroBlic