Sve fekalne i otpadne vode na području grada Prijedora kanalizacionom mrežom, manjim rekama ili otvorenim kanalima prolaze kroz naselja i ulevaju se u Sanu.

Sa neuređenom kanalizacijom bore se i meštani Nove Orlovače. Otpadne vode iz njihovog, ali i susednih mesta ulevaju se u reku Miloševicu. Oni koji žive u blizini Miloševice, pričaju da je smrad nepodnošljiv.

-Tu se ispuštaju septičke jame, ali i razne hemikalije, tako da u večernjim satima, kada bi trebalo da rashladimo kuće od ovih tropskih vrućina, mi zatvramo prozore i vrata, jer nas smrad guši – priča meštanka Slobodanka V.

Iz prijedorskog „Vodovoda“ kažu da je potpuno uređenje kanalizacione mreže veliki izazov.

– Potrebno je rekonstruisati trenutnu kanalizacionu mrežu, potom je izgraditi u onim mestima gde je nikada nije ni bilo, te sve te otpadne vode kanalima dovoditi do prečistača, kako bi se rešili smrada, a i u Sanu bi odlazila čistija voda – kaže Miroslav Glušac, radnik prijedorskog „Vodovoda“.

Dodaje da je prema procenama stručnjaka Evropske investicione banke, za ovaj posao potrebno preko 137 miliona maraka, te da lokalna uprava očekuje pomoć evropskih fondova.

Glušac kaže da je prioritet izgraditi kanalizaciju u prigradskom naselju Tukovi, jer su tu i izvorišta „Vodovoda“.

-Izgradnja kanalizacije u Tukovima počela je pre par godina i mislim da će uskoro biti završena. Nakon toga plan je da se kanalizaciona mreža gradi u naseljima Gomjenica, Čejreci, Puharska i Gašića naselje – priča Glušac.

I na samom gradskom području tek 62 odsto stanovništva koristi usluge kanalizacije.

– Kanalizacija je u gradu građena 50-tih godina prošlog veka u skladu sa razvojem industrije, tadašnja fabrika celuloze „Celpak“, je za svoje potrebe uradila glavni kolektor i uporedo sa njim razvijala se i kanalizaciona mreža- objašnjava Glušac.

Glušac smatra da fekalije ne zagađuju u velikoj meri Sanu, jer se ona prirodno prečišćava.

-Veća je pretnja od poljoprivredne delatnosti, jer se sada koriste razni ferbicidi, pesticidi i veštačka đubriva koja odlaze u zemlju a nakon padavina u otpadne kanale –tvrdi on.

Koordinator projekata infrastrukture grada Prijedora, Stanko Marković priča da je pored kanalizacione mreže, neophodna rekonstrukcija i glavnog kolektora.

-Pitamo se kako on izdrži, jer stalno imamo nove priključke. Sve u njega dospeva i fekalne i atmosferske vode, pa bi pre ugradnje prečistača trebalo i razdvojiti ta dva sistema – objašnjava Marković.

Dodaje da su na mrežu priključena i nova naselja.

-Oko 80 odsto kanalizacione mreže izgrađeno je u mestima Vrbice, Topolik, Celpak i Nova Orlovača, a kompletno je urađena mreža u Aerodromskom naselju- kaže on.

Iz gradske uprave ističu da problem predstavljaju i nelegalni priključci na kanalizacionu mrežu.

-Oni se često ne urade po propisima pa je posledica začepljenje mreže. Imali smo situacija kada smo iz začepljene kanalizacije, čupali deke, glavice kupusa i razne predmete – kaže Marković.

Neuređena kanalizacija, zadaje mnogo posla i prijedorskoj Komunalnoj policiji. Šef Odseka Komunalne policije grada Prijedora, Darko Avramov, kaže da nesavesni meštani često svoje septičke jame prazne u kanale pored lokalnih puteva.

-U mestima koja nemaju kanalizaciju, meštani moraju imati nepropusne septičke jame dovoljnog kapaciteta, i redovno ih moraju čistiti komunalna preduzeća- kaže Avramov.

Opasno kupanje u reci

Iz glavnog kolektora otpadne vode se ulevaju u otvoreni kanal u naselju Pećani i ulaze u reku Sanu, kao i sve ostale reke sa fekalijama na području Prijedora. Iz Higijensko-epidemiološke službe prijedorskog Doma zdarvlja, saopštili su da je u uzorku od 10. jula utvrđeno povišeno prisustvo fekalija u reci, te da se građani mogu kupati, ali na vlastitu odgovornost.

EuroBlic