Ukrajinka Olga Kisil-Kunovac (43) u Prijedoru, bivša rukometašica koja u gradu na Sani živi 16 godina, odnedavno je počela da se bavi ručnom izradom unikatnih predmeta od novina.

Za „EuroBlic“ priča da je sve počelo prije tri godine, najviše iz znatiželje. Navodi da je prije ukrašavala samo flaše za slave, ali je po uzoru na komšinicu iz Ukrajine počela da pravi predmete od novina. Kaže da najviše pravi korpe, odnosno ukrasne korpice za nakit, lične predmete, te da odnedavno izrađuje i korpe za veš ali i zidne satove.

– Oblik i boju korpe određuju mušterije koje naruče određeni unikatni predmet. Prvo uzmem novine i od njih oblikujem štapiće, i za to mi treba i najviše vremena. Nakon toga te štapiće motam, odnosno pravim oblik korpe. Potom je premažem drvofiksom i bojom. Sve pređem akrilnim lakom, jer ne žuti i nema mirisa. Po želji kupaca, ukrasim korpu dekupaž tehnikom – objašnjava ona.

Ističe da svoje rukotvorine rado pravi od papira dnevnih novina „EuroBlica“.

– Taj mi je papir odličan, njegova debljina je idealna za ovaj posao i super mi se motaju štapići – kaže ona.

Svoje rukotvorine izlaže redovno na svim potkozarskim manifestacijama tradicionalnih i ručnih radova. Olga je inače bila profesionalna rukometašica i u grad na Sani je i došla zbog ovog sporta.

– Igrala sam za klub u Ukrajini i dobila sam ponudu da dođem u srbijanski Šabac, međutim nisam tamo ostala već sam prešla u „Boksit“ Milić 2000. godine, a nakon godinu dana dobila sam ponudu da igram za „Miru“ iz Prijedora i tu sam došla – priča ona.

Prisjeća se da je rukomet počela da igra još u Osnovnoj školi.

– Imala sam deset godina kada smo osnovali sekciju u školi. Igrala sam i za „Spartak“ iz Kijeva i bila u reprezentaciji Ukrajine – priča Olga.

Dodaje da je rukomet njena velika ljubav i da je za sve klubove igrala iz srca.

– Pitaju me da li bi, da se ponovo rodim, opet igrala rukomet, jer sam imala mnogo povreda. Ja kažem naravno da bih, zahvaljujući rukometu upoznala sam mnogo ljudi, raznih kultura, obišla brojne evropske zemlje, ali i došla u Prijedor – priča ona.

U gradu na Sani je upoznala svog supruga i osnovala porodicu, ali priznaje da se poželi i rodnog Kijeva.

– Najteže mi je za praznike, ali danas je tehnologija napredna pa mogu svoju porodicu videti svaki dan i bez odlaska u Ukrajinu – kaže Olga.

Smatra da Ukrajinci i Prijedorčani nisu mnogo različiti ljudi.

– Jako smo slični po mentalitetu, živimo isto kao i vi, dobro je da danas imamo ono što nam treba, a ako nema za sutra nije problem, biće nekako – tvdi ona.

Naučila jezik i oba pisma

Olga kaže da je lako naučila govoriti naš jezik.

– Moj sin koji ima 12 godina, često me ispravlja, ali onda i ja njega učim kako se ta reč kaže na ruskom. Naučila sam pisati i čitati ćirilicu i latinicu –priča ona.

Dodaje da je dvije godine bila i prevodilac Rusima tokom njihovih istraživanja nafte na našem području.

EuroBlic