U bašti dr Tomislava Elenkova, poznatog neuropsihijatra u penziji iz Prijedora, i ove godine je rodilo južno voće, pa sa svojih stabala limuna planira berbu od čak 20 kilograma žutog ploda.
-Od pre neki dan berem limunove, jer ih treba “osloboditi” zbog novog cvetanja. Dakle, ubrao sam već sedam, osam kilograma, a uskoro ću i ostalih 13 – otkriva Elenkov.
Tomislav stabla limuna u svojoj maloj botaničkoj bašti u centru Prijedora uzgaja već osam godina. Sa njih je do sada “skinuo” preko 100 kilograma ploda, a tajna rodnosti je, kako objašnjava, u kalemljenju i svakodnevnoj brizi.
– Ranije su rađali dosta manje, a ovi koje sada berem su cvetali još u februaru zahvaljujući tome što su ih oprašile muve. Inače, svaki bi se slomio od roda i prevalio iz saksije da ga nisam podupro. Kako god, limun ne gajim iz semenki, već iz grana koje puštaju koren nakon orezivanja, a sve zalevam kišnicom i đubrim prirodnim kompostom od šumskog lišća i grančica – navodi naš sagovornik i dodaje da domaći limun ima niz prednosti u poređenju sa onim iz prodavnice.
– Moj limun je nešto bleđi, nije prskan i tretiran je samo krečom i plavim kamenom. S druge strane, uvozni je proputovao hiljade kilometara da bi nasilno sazreo. Takođe, kupovni je “namazan” nekakvom tečnošću da bi se brže prodao i duže stajao u zamrzivaču. Čak je i manji od mojih primeraka – naglašava primarijus dr Elenkov.
Takođe, njegov limun je osim za limunadu, odličan za pravljenje kolača, baklava, pita i kora za tortu.
– Zato se mnogi raspituju da od mene nabave sadnicu i do sada sam ih zaista mnogo poklonio sugrađanima – napominje ovaj lekar, koji u bašti ima i dva stabla mandarine, dobijena od prijatelja iz doline Neretve.
Naravno, to nije sve, pa ovaj lekar uzgaja i više od 60 vrsta egzotičnih i retkih biljaka, od kojih su neke stare i preko 30 godina.
– Među njima je i stablo banane, čiji plod zbog nepovoljnh klimatskih uslova, mraza i nedostatka vlage u vazduhu ne uspeva da sazre. Mada, zbog neverovatnih klimatskih promena, ne bi me čudilo da u Prijedoru za stotinak godina počnu da uspevaju svakojako južno voće i tropske biljke – prognozira Elenkov.
On je donedavno u svojoj bašti imao i čuvenu biljku mesožderku.
– Čim bi u njen “čokančić” ušla muva, mesožderka bi je zatvorila i pojela. Nažalost, ova biljka mi je uginula pre pet godina, iako sam sve pokušao da je sačuvam – kaže ovaj penzioner, koji uzgaja i tridesetak vrsta kaktusa, poput “decembra”.
-On cveta samo u tom mesecu, a tu je i kaktus zvani “svekrvin jezik”, što samo po sebi govori… Imam i razne paprati, aromatične biljke iz Grčke i Indije, Hristov venac, hortenzije, detelinu iz Bugarske, afričke ljubičice, mimozu iz Palerma i drvo života, za koje se veruje da svakoj kući daje stabilnost – navodi ovaj baštovan iz hobija, koji u selu Dragotinja ima voćnjak sa šljivama i jabukama i nekoliko vrsta vinove loze.
Press RS